Милоје Павловић (1887–1941), крагујевачки професор, просветитељ и истакнути јавни радник, остао је упамћен као симбол части, родољубља и непоколебљиве оданости својим ученицима и свом народу. Његов живот и страдање 21. октобра 1941. године у Шумарицама представљају трајно сведочанство о моралној величини човека који је, у часу највећег искушења, одлучио да судбину својих ученика дели до краја.
САЖЕТАК ТЕКСТА:
Режим који се појавио средином прошлог столећа, а трајао скоро до почетка новог миленијума, у Србији и другим земљама бивше СФРЈ довео је до једног од највећег злочина, извртања историјских чињеница. Лик и дело Милоја Павловића само је један од бројних случајева историјских личности којима је одузет прави идентитет. Професор Милоје Павловић је један од најзначајнијих Крагујевчана, поред личности као што су Кнез Михаило, Јован Ристић, Радомир Путник итд. Професор Павловић био је цењени демократа, родољуб, дугогодишњи старешина соколске жупе Шумадијске, и може се рећи један од најактивнијих грађана у међуратном периоду; чијим је доприносом постигнуто много у разним пољима а за исти циљ, напредак друштва. Рад хронолошки приказује Милоја Павловића кроз његова делања, расветљавајући лик и дело цењене личности од државног значаја, а са освртом на претходне записе (били они историјски тачни или нетачни). Позивајући се на релевантне историјске изворе, а коришћењем методолошких поступака: херменеутичка, историјско-критичка и метода оралне историје. Такође користећи за изворе неинвентарисану грађу, лично сведочење, приватна документа, али и званичне документе и записе. Оригиналност рада одликује се у овом првом (неинвентарисана грађа као историјски запис), али и у намери да се прикаже јасна слика живота једног великана; тиме дајући значајни допринос регионалној историји, али и државној – са освртом на дешавања (послератна оскудица, културни и друштвени напредак, диктатура државника, затим поново време кризе: приступање Тројном пакту, окупација, стрељање) која су задесила тада читав регион. Дакле, рад слика друштво кроз сведочења, приказује стање у образовању и просвети. Павловић је само један од многих жртава које су страдале у ратном злочину нациста 21. октобра 1941. године. За тај догађај се његово име најчешће везује, јер је добио помиловање али га је одбио, одлучивши се да дели судбину свог народа.
Текст можете прочитати на следећем линку:
Комплетни текст